Универзитетски клинички центар Ниш добио је вредну донацију намењену Клиници за дечију неонатологију– савремену фотолампу за лечење новорођенчади. Овај медицински апарат од изузетног је значаја за терапију беба са неонаталном жутицом, чиме се додатно унапређују услови лечења најмлађих пацијената.

Донација је резултат заједничке иницијативе и сарадње доц. др Александра Николића и Епархија нишке. Део новчаног износа од награде „11. јануар“, највишег признања Града Ниша, који је доц. др Александар Николић добио почетком године, опредељен је управо за ову намену, док је преостали део средстава обезбедила Епархија нишка, на челу са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом нишким Господином Арсенијем.

ОГЛАС За пријем 6 ПОМОЋНИХ РАДНИКА и 10 ТЕХНИЧКИХ РАДНИКА за потребе Службе за техничке и друге сличне послове:

У Универзитетском клиничком центру Ниш данас је одржан стручни састанак посвећен једној од најзначајнијих тема савремене кардиологије – атријалној фибрилацији (АФ), која представља један од главних узрока можданог удара, системских тромбоемболијских компликација, срчане слабости, других кардиоваскуларних обољења и напрасне смрти.

Скуп је отворио генерални директор УКЦ Ниш, проф. др Зоран Перишић, кардиолог, истакавши значај континуиране едукације и сарадње са референтним установама у циљу унапређења дијагностике и лечења пацијената са поремећајима срчаног ритма. Он је нагласио да УКЦ Ниш, пратећи савремене трендове у кардиологији, интензивно развија интервентне процедуре које пацијентима са југа и истока Србије омогућавају доступност врхунске здравствене заштите у матичној установи.

Стручни скуп под називом „Приступ пацијентима са атријалном фибрилацијом – од дијагностике до савременог интервентног лечења“ одржан је на Клиници за кардиологију УКЦ Ниш, у сарадњи са лекарима Института за кардиоваскуларне болести Дедиње. Састанку су присуствовали лекари из здравствених установа овог дела Србије који у свакодневној пракси збрињавају кардиолошке пацијенте.

Током скупа представљени су најновији подаци о атријалној фибрилацији, као и искуства колега из ИКБ Дедиње у примени савремених терапијских метода. Посебан акценат стављен је на савремени приступ лечењу АФ – катетерску аблацију, процедуру која се већ трећу годину успешно примењује на Одсеку за електрофизиологију Клинике за кардиологију УКЦ Ниш.

О самој природи атријалне фибрилације, њеном препознавању, врстама и могућим узроцима, као и индикацијама за катетерску аблацију, говорио је др Мирослав Николић са Клинике за кардиологију УКЦ Ниш. Истакнуто је да пацијенти са атријалном фибрилацијом имају три до пет пута већи ризик од настанка можданог удара у поређењу са особама без ове аритмије. Код пацијената са придруженим болестима, попут артеријске хипертензије, дијабетеса или коронарне болести, ризик може бити и до 12 пута већи. АФ је повезана и са два пута већим ризиком од смртног исхода код жена, односно 1,5 пута већим ризиком код мушкараца.

Иако је атријална фибрилација старосно зависно обољење које се најчешће јавља код особа старијих од 60 година, забележен је пораст учесталости и код млађе и средње животне доби. Процене показују да ће једна од четири особе након 40. године живота развити атријалну фибрилацију.

Катетерска аблација атријалне фибрилације представља минимално инвазивну процедуру којом се, уништавањем малих делова срчаног ткива одговорних за неправилне електричне импулсе, постиже нормализација срчаног ритма. Савремена медицина ову методу препознаје као тренутно најефикаснији начин контроле и стабилизације срчаног ритма, чиме се смањује ризик од озбиљних компликација. Процедура се саветује пацијентима код којих медикаментна терапија није дала задовољавајуће резултате, док код одређеног броја болесника може представљати и прву терапијску опцију.

Др ПредрагЦветковић са Клинике за кардиологију УКЦ Ниш у свом излагању говорио је о ситуацијама у којима је катетерска аблација најефикаснија, али и о случајевима када је њена успешност мања – нарочито када је дошло до значајног оштећења и ремоделовања срчаног мишића, или када су присутне тешке придружене болести које повећавају ризик саме процедуре.

Лекари Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, др Милосав Томовић и др Дејан Којић, представили су колегама примере из клиничке праксе, као и најновије студије у области извођења катетерске аблације, чиме је додатно оснажена стручна размена искустава између две установе.

Закључено је да УКЦ Ниш данас поседује стручне и техничке капацитете за успешно извођење катетерске аблације код највећег броја пацијената, те да се, осим у изузетним случајевима, болесници више не морају упућивати у Београд. Тиме се значајно олакшава и убрзава процес лечења, повећава доступност здравствене заштите и унапређује квалитет рада здравствених радника у овом делу Србије.

Овај стручни скуп још једном је потврдио посвећеност УКЦ Ниш унапређењу кардиолошке праксе и примени савремених метода лечења у интересу пацијената.